О књизи: 2020 / Желео сам да моји „закони“ путовања кроз време (који су постали „Теорија временске релативности“) изгледају што научније, па прва ствар коју сам урадио је да сам проучавао дела Алберта Ајнштајна. За некога ко није био научник, ово је било прилично тешко. Али његов рад ми је дао много идеја. И не само идеје: док сам радио на својим „законима“, трудио сам се да што више опонашам његов стил. Такође сам базирао професора Менсингера на Ајнштајну. „Теорија временске релативности“ је развијена пре него што је почео рад на роману, али није објављена све до трећег романа у низу, Заплет Пимпернела. Да би књиге биле логичне (имао сам на уму серију књига од самог почетка), морала су постојати одређена међусобно договорена ограничења путовања кроз време, чак и ако је њихова „научна“ природа заправо измишљена. испоставило се да ово није тако бесмислено као што сам првобитно мислио. Неки савремени физичари објављују чланке који садрже мисли које су у складу са мојим идејама, што сматрам и чудним и ироничним. Један од мојих читалаца, дипломирани студент физике, једном ме је замолио да сазнам где би могао да прочита више о раду др Менсингера. Заиста нисам желео да му признам да сам га измислио..